Чињеница да је пожаревачки суд основан као први нахијски суд у Србији, указује на значај који је варош Пожаревац уживала тада у привредном, политичком и социјалном миљеу државе. Основан као Совјет пожаревачки 1821. године, преко магистрата, исправничества, суда округа пожаревачког и првостепеног суда, овај суд остаће као постојећи, са континуираним радом до данашњих дана. Правни следбеник Совјета пожаревачког, као првостепене судеће инстанце, данас је Општински суд у Пожаревцу.

Пожаревачки суд је основан, као први нахијски суд у Србији, 7. маја 1821. године, под називом Совјет пожаревачки, од стране кнеза Милоша Обреновића. При установљењу нахијских судова кнез Милош је прописао да судије (по двојица) стално пребивају у месту где су опредељени да буду “честни и поштени” и у судским пословима “колико толико вешти”. Прописао је да имају “пристојну собу” за канцеларију, писара, печат и да “држе тефтер дела”. Непосредно по оснивању Совјета пожаревачког, 27. јула 1821. године, кнез Милош је издао “Наставленије” кнезовима устројеног суда пожаревачког, у коме је утврдио надлежност суда и главног нахијског кнеза Јосифа Милосављевића као судије.

Пожаревачки магистрат је одмах по оснивању имао прописану организацију, зграду, свој печат и деловодни протокол. Суд је смештен у логофетовој, односно Богићевој кући, а нешто доцније у Васиној (двориште Дома трговачке омладине, данас Политехничке школе), где је имао неопходан инвентар за рад. У том смештају је остао до јуна 1825. године када је кнез Милош Обреновић наредио чича Митру Јосифовићу да суд измести из Васине у кућу кнеза Јоксе у “авлији конака”.

Пожаревачки суд је радио под називима:

  • “Совјет пожаревачки” суд пожаревачки 1821-1823
  • Магистрат нахије пожаревачке 1823-1829
  • Суд нахије пожаревачке 1830,1831
  • Суд нахије и вароши пожаревачке 1831-1834
  • Суд окружја пожаревачког и
  • Суд вароши и окружја пожаревачког 1834-1835
  • Исправничество окружја пожаревачког 1836-1837
  • Магистрат окружја пожаревачког 1837-1840
  • Суд окружја пожаревачког 1840-1852
  • Окружни суд у Пожаревцу (Столица у Пожаревцу) 1852
  • Пожаревачки окружни суд 1852-1868
  • Суд пожаревачког округа 1868-1876
  • Пожаревачки окружни суд 1879-1889
  • Пожаревачки првостепени суд 1889-1914

Надлежност пожаревачког суда, у време магистрата, простирала се на подручју пожаревачке нахије. Устав из 1835. године укинуо је велика сердарства, а управну поделу засновао на:

  • окрузима који су заменили нахије
  • срезовима
  • општинама

Према таквој административно-територијалној подели, надлежност суда окружја пожаревачког се простирала на срезове:

  • звиждски
  • млавски
  • пекски
  • рамски
  • речки
  • хомољски
    који су се налазили у саставу округа, заједно са њима припадајућим општинама. Са мањим изменама, територијална надлежност са почетка рада пожаревачког суда остала је у истим границама и за време окружног, односно, касније, првостепеног општинског суда.

Уважени пожаревачки адвокат XИX века, Стеван Максимовић истраживао је, сакупио и у оквиру књиге са изворним називом “Суђења у књежевини Србији пре писаних закона”, 1898. године издао у Пожаревцу збирку одабраних текстова из одлука (пресуда и решења) пожаревачког магистрата, изречених у грађанским и кривичним поступцима насталим на подручју магистрата у том периоду. Одабране одлуке својим садржајем, решавајући сукобе око ливада, њива, шума, воденица, стоке, у описима морала, свести о правичности и неправичности тадашњих житеља пожаревачког краја, представљају драгоцен извор непогрешивог сазнања о процесу организовања и развоја правног поретка нове српске државе.

Према књизи Стевана Максимовића “Суђења у књежевини Србији пре писаних закона”, грађанске парнице пресуђиване су на основу здраве памети и обичајног неписаног права, што је разумљиво ако се има у виду недостатак писаних материјалних и процесно правних извора у времену које је предмет истраживања Стевана Максимовића. Значајно је напоменути да је у то време примењивано начело приговора због суђене и пресуђене ствари, и да се дозвољавало утврђивање ванбрачног очинства детета.

Историчари права, данас, рад Стевана Максимовића оцењују као изванредну заоставштину будућим генерацијама.

Стеван Максимовић је живео од 1844. до 1922, био је адвокат, посланик Народне скупштине Краљевине Србије, правни писац, издавач и уредник “Права”, првог правног часописа у Србији.

После Првог светског рата први законски пропис који је регулисао судску организацију донет је 24.09.1928. године. По овом законском пропису судску власт у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца вршили су редовни судови: Срески, Окружни, Трговачки, Апелациони и Касациони суд. Дотадашњи првостепени судови претворени су у окружне судове.

Одмах после Шестојануарске диктатуре 18.01.1929. године ступио је на снагу нов Закон о уређењу редовних судова, са истом поделом судова као што је предвиђао и претходни закон. За суђења, у Грађанском законику, и по нарочитим законима који спадају у надлежност Општинског суда, надлежан је кмет-правник. Ступањем на снагу Закона о градским општинама из 1934. године, укида се звање кмета-правника. Његове функције као носиоца судске општинске власти преносе се на Председника општине и једног општинског чиновника-дипломираног правника.

Судови су за време окупације, од 1941. године, настављали свој рад. Остали су и даље на снази стари закони са мањим изменама и допунама.

После Другог светског рата установљени су као редовни судови: Срески, Окружни и Врховни судови федералних јединица, Врховни суд Војвоводине и Врховни суд ДФЈ. Општински и окружни судови су укинути.

Административно територијална подела НР Србије од априла 1947. године довела је до промена у организацији судства, када је донета Уредба о броју територијалне надлежности Среских и Окружних судова.

Законом од јуна 1966. године Срески судови се преименују у Општинске судове.

После Другог светског рата сви правосудни органи у Пожаревцу, били су смештени у згради бившег Среског начелства. Поред Среског суда ту су били смештени Окружни суд и Окружно јавно тужилаштво. Срески суд је ту радио све до 1966. године, када се преселио у новосаграђену зграду у којој се Општински суд и данас налази.

Још одмах после рата, Срески односно Општински суд у Пожаревцу обухватао је подручје двеју општина Пожаревац и Мало Црниће. Са укидањем Општинског суда у Жабарима 1947. године, надлежност овога суда се проширила на један део насеља жабарске општине и то све до 1956. године када је поново формиран.

Зграда Основног суда у Пожаревцу, данас, се налази на Тргу Стевана Максимовића број. 1 и у њој је поред Основног суда смештено и Градско јавно правобранилаштво.

Close Menu